BRUTALNO ISKRENA ISPOVEST GASTARBAJTERA! Svi me vole dok dajem PARE, a kad uđem u kafanu viču – PAPAK! Neću skoro nazad!

Vreme božićnih i novogodišnjih praznika, kada se dijaspora vraća u domovinu, sve je bliže.

Uobičajeno mišljenje je da se “tamo preko” lakše živi, i da redovna pomoć rodbini u zemlji porekla i nije velik izdatak. Jedan gastarbajter ispričao je pravu istinu i opisao osećaj koji ima svaki put kada se vrati u domovinu.

“Umoran sam više, kad god dođem u domovinu osećam se kao bankomat, svi od mene nešto traže, toliko raširenih dlanova, pogleda i molbi. Kao da nama na granama rastu. Muka mi je od rođaka koje nisam znao, od članova porodice kojima sam odjednom važan. Svi žele da me pozdrave, zagrle i ogrebu se barem za nemačke slatkiše. Kao da u Bosni slatkiša nema”, rekao je on.

Starog “BMW”-a, kog je kupio polovnog i držao ga, kako je naveo, u garaži od prošlog leta i prošle posete otadžbini, jer na posao u Nemačkoj ide isključivo vozom, a na pijacu biciklom, dobro je izglancao. Kupio je nove felne i navlake za sedišta, tako da ga je doterao pa izgleda kao da je nov.

Žena i deca su pokupovala hrpu majica, suknji, pantalona i još nekih drangulija na rasprodaji, pa su, po ćerkinom nagovoru, pobacali plastične kese, a kupljene stvari sve fino prepakovali u neke ukrasne i poskidali cene, tako da se ne vidi koliko smo sve platili. Uzeli smo svu godišnju ušteđevinu, žena se malo uvalila i u crveno na kartici, pa smo pre dve nedelje došli ovde na očevinu, da se kao odmorimo, a onda, da se vratimo praznih džepova.”

Ovako je svoju ispovest za “Al Džaziru” počeo jedan gastarbajter, Bosanac iz Sarajeva, koji je odlučio da podeli nevolje koje većina pripadnika dijaspore iz BiH proživljava kada se na odmor vrati u domovinu.

“Svakog meseca šaljemo u Bosnu pare, jer više od polovine rodbine je nezaposleno, a i ono malo što ih radi ili prima penziju, kao da ništa i ne primaju. Oni u nas gledaju kao u neke čarobnjake i ja im tu sliku ne smem pokvariti. Nekad sam pokušao da kažem kako teško radim, ali ovi moji kao da su gluvi, nikada to ne čuju. Oni misle da meni tamo u tuđini pečene kokoši padaju s neba. Ne nabijam nikome na nos, ali pomalo sam umoran od svega, od toga da sam postao bankomat iz kog se izvlači lova”, rekao je muškarac koji je izabrao da ostane anoniman.

Naveo je i to kako neki drugi njegovi zemljaci koji takođe rade u inostranstvu pre odlaska na godišnji u Bosnu dižu manje kredite kako bi mogli da budu ono što od njih “mahala” očekuje da budu i kako bi mogli da pomire “nezasite apetite svoje uže i šire rodbine”. Godišnje dijaspora u BiH šalje oko 1,75 milijardi evra, što je 30 odsto domaćeg bruto proizvoda te zemlje.

Vole nas samo dok dajemo pare, a inače smo za njih seljaci, papci. Smeju nam se iza leđa. Nisam jednom čuo kako, kad ulazimo u kafić, kažu: ‘Uuu, eto dijaspore, vidi im opreme!’, misleći na to kako se oblačimo. Nekad ustanu pa odu, a nekad ostanu i glasno komentaišu naš naglasak, kad ubacimo neku stranu reč”, žali se ovaj gastarbajter koji je, nakon zadnje loše epizode prilikom “odmora u domovini” odlučio da neko vreme ne dolazi.

(MONDO/Al Džazira)