Otkriveni drevni virusi stari 15.000 godina u otopljenim tibetanskim lednicima

U novom istraživanju tim naučnika je uspeo da identifikuje čitav niz jedinstvenih virusa starih 15.000 godina iz ledene kape Galaja na Tibetanskoj visoravni i stekne uvid u način njihovog funkcionisanja.

Poput početka nekog horor filma, drevna stvorenja izranjaju iz dubina permafrosta koji se topi – od neverovatno očuvane izumrle megafaune, poput vunastog nosoroga, do 40.000 godina starih ostataka džinovskog vuka i bakterija starih preko 750.000 godina.

Što je još neverovatnije, nisu svi mrtvi. Vekovima stara mahovina uspela je da oživi u toplini laboratorije. Takođe, živi su bili i sićušni okrugli crvi stari 42.000 godina.

„Otapanje leda neće dovesti samo do oslobađanja tih drevnih, arhiviranih mikroba i virusa, već će ih u budućnosti pustiti u naše okruženje“, pišu istraživači u novoj studiji, kojom je rukovodio mikrobiolog Đi Ping Šong sa državnog Univerziteta u Ohaju.

Zahvaljujući novim metagenomskim tehnikama i novim metodama za održavanje sterilnih uzoraka jezgra leda, istraživači pokušavaju bolje da razumeju šta tu tačno leži skriveno.

U novom istraživanju tim je uspeo da identifikuje čitav niz jedinstvenih virusa starih 15.000 godina iz ledene kape Galaja na Tibetanskoj visoravni i stekne uvid u to kako funkcionišu.

„Ovi lednici su nastajali postepeno, a zajedno sa prašinom i gasovima, mnogo, mnogo virusa se takođe taložilo u tom ledu“, naglašava Šong.

Ovi mikrobi potencijalno predstavljaju sve one koji su se u to vreme nalazili u atmosferi, navode istraživači u svom radu.

Prethodne studije pokazale su da su ovakve mikrobne zajednice u korelaciji sa promenama u koncentraciji prašine i jona u atmosferi, a takođe mogu ukazivati i na klimatske i ekološke uslove u to vreme.

U okviru ovih zamrznutih zapisa drevnih vremena, na 6,7 kilometara nadmorske visine u Kini, istraživači su otkrili da 28 od 33 virusa koje su identifikovali nikada ranije nisu viđeni.

Upoređujući njihove genetske sekvence sa bazom podataka poznatih virusa, tim je otkrio da su najzastupljeniji virusi u oba uzorka bili bakteriofagi koji mogu da zaraze Methylobacterium – bakterije važne za metanski ciklus u ledu.

Methylobacterium – bakterije važne za metanski ciklus u ledu

Najviše su bili povezani sa virusima koji su pronađeni u sojevima Methylobacterium u staništima biljaka i iz tla – u skladu sa prethodnim izveštajem da glavni izvor prašine zaleđen na Galiji verovatno potiče iz tla.

„Ovi smrznuti virusi verovatno potiču iz tla ili biljaka i olakšavaju absorpsciju hranljivih sastojaka svojim domaćinima“, zaključio je tim.

Iako ovaj novootkriveni spektar drevnih virusa izaziva nelagodu usred pandemije, najveća opasnost ne leži u njima, već u onome što oslobađa led koji se topi – ogromne rezerve metana i ugljenika. Međutim, jasno je i da nam ovaj led pruža uvid u prošle promene životne sredine, kao i evoluciju virusa.

„Znamo vrlo malo o virusima i mikrobima u ovim ekstremnim okruženjima i o tome šta se tamo zapravo nalazi“, napominje geolog Loni Tompson, koji primećuje da još nemamo odgovore na mnoga važna pitanja.

„Kako bakterije i virusi reaguju na klimatske promene? Šta se dešava kada pređemo iz ledenog doba u toplo vreme kao što smo sada?“, kaže Tompson.

Zaključak je da još mnogo toga treba da bude istraženo.