Početak kraja imperije: Amerika se raspada kao nekad SSSR

SAD postepeno, ali sigurnim, čvrstim korakom idu direktno putem Sovjetskog Saveza. Ova izjava „bivšeg građanina bivšeg Sovjetskog Saveza“ Vladimira Putina odjeknula je kao bomba.

Piše Ljubinka Milinčić

Isto kao i njegova argumentacija: „Njima se čini da su tako moćni da mogu da dozvole sebi male greške i propuste. Logika je jasna — ništa strašno — ove ćemo da potkupimo, ove da uplašimo, s ovima ćemo se dogovoriti, ovima ćemo pokloniti dragocenosti, onima ćemo pripretiti ratnim brodovima — i rešićemo. Ali, kad se problemi nagomilaju, dođe trenutak da „dragocenosti“ više ne pomažu, a problemi ne mogu da se kontrolišu.

To je početak kraja imperije. I to je ono što se desilo Sovjetskom Savezu.

Stići i prestići Ameriku, bila je glavna parola tog vremena. U tu svrhe nisu se žalila sredstva — a njih je bilo sve manje i manje. Bilo je veoma privlačno kontrolisati veliki deo Evrope, zemlje Trećeg sveta, i Nikaragvu, i Čile, i Kubu… pa makar to dovelo do trećeg svetskog rata. Da ne govorimo o drugim problemima kojih je bilo sve više i više.

Danas se situacija izmenila, sad Amerika, sa 740 milijardi dolara u vojnom budžetu, pokušava da stigne Rusiju koja ju je, sa 20 puta manjim budžetom, daleko prevazišla u naprednim tehnologijama.

Da bi napravili hipersonično oružje kakvo ima Rusija, Sjedinjenim Državama će biti potrebno bar nekoliko godina.

Socijalistički ekonomski model

U ovom trenutku Sjedinjene Države su i dalje najjača država na svetu, pod njihovom kontrolom je i svetski finansijski sistem i globalni politički procesi. Ali — održavanje na takvom položaju mnogo košta. Zato američki budžet ima deficit od 28 triliona dolara.

Ranije se taj deficit pokrivao štampanjem dolara, emitovanjem obveznica koje su rado kupovale mnoge države, ali danas je ta spremnost smanjena. Štaviše, neke zemlje se odriču dolara, za šta je kriva upravo Amerika, koja je svoje prednosti koristila kao oružje protiv drugih.

Uvođenje sankcija dovelo je do toga da su neke zemlje primorane da se odreknu dolara, iako je stvaranje alternative dolaru — prilično skupo.

Posle velike ekonomske krize 2008. godine, američki ekonomski model je prestao da bude tržišni, mnogi ga čak nazivaju socijalističkim i smatraju neefikasnim zbog velikih intervencija države.

Isto tako je SSSR bio nezadovoljan u drugoj polovini osamdesetih, a ekonomisti su maštali o tome da pređu na zapadni ekonomski model, da smanje uticaj države. Umesto toga — Amerika se približava njihovom modelu državnih intervencija u biznis.

Amerika danas gotovo ništa ne proizvodi. Trampov pokušaj da vrati proizvodnju iz Azije u Ameriku nije uspeo. Vlasnici američkih korporacija ne žele da ih vrate u zemlju zbog visokih poreza i skupe radne snage. Ali i visokih troškova prebacivanja proizvodnje.

Sve to vuče za sobom veliku nezaposlenost i veliki deficit trgovinskog balansa. Rashodi su za dva triliona dolara veći od prihoda. Jasnije govoreći — sfera usluga i IT sektor nisu u stanju da proizvedu onoliko vrednosti koliko robe SAD moraju da uvezu.

Slabljenje federalnih veza

Sličnost između SSSR-a nekad i Amerike danas vidi se i u potpuno iracionalnom intervencionizmu. Isto kao što Sovjeti nisu shvatili da se uticaj ne može širiti beskonačno, pa su prilično nepromišljeno ušli u Avganistan, i Amerikanci su tamo okušali sreću. Rezultat je sličan — Sovjeti nisu uspeli da pobede islamski fundamentalizam, a Amerikanci su samo ojačali šiite.

Kao nekad u SSSR-u, danas su u Americi federalne veze sve slabije. Zemlja je podeljena između plavih — demokratske države na Zapadnoj i Istočnoj obali, i crvenih — republikanskih zemalja Juga i centralnog dela SAD. Raskol između njih je i idejni, i ekonomski, i politički. Moć centra je sve manja, a inicijative Vašingtona sve češće nailaze na otpor.

U spoljnoj politici SAD vrše ogroman pritisak na svoje partnere, ali i one koji to nisu. Vašington diktira svoju volju u svim oblastima — glasanje u Ujedinjenim nacijama, uvođenje sankcija zemljama koje njemu ne odgovaraju, prisluškivanje stranih državnika… Vrši se pritisak i na strani biznis — najbolji primer za to je „Severni tok 2“.

Sve manje saveznika

Sa ogromnim državnim dugom, sa deficitom u budžetu, s oružjem koje je potencijalni suparnik već prevazišao, Amerika sve više ostaje bez saveznika — Francuska i Nemačka se ponašaju prilično nezavisno, pre svega u odnosu prema Kini, koju SAD proglašavaju za neprijatelja. Mađarska, ali i neke druge zemlje konzervativne demokratije traže svoj put nezavisno od američkog diktata.

I uz sve to — i svet se menja. Opasnost ne vreba samo iznutra, nego i spolja. Pojavio se sve moćniji protivnik koga ne mogu ni da kupe bogatim darovima, ni da uplaše, ni da kazne. Kina je u stalnom usponu, u stanju je da konkuriše i ekonomski, i politički, i nije daleko dan kad će moći i u vojnom pogledu.

Istovremeno — moć SAD u svim tim oblastima pada. Napuštanje dolara kao rezervne valute i stvaranje novih platnih sistema vodi do stvaranja novih saveza i blokova, među kojima — savez Rusije i Kine.

A Rusija postoji i postojaće, poručio im je Putin. I nema nameru ni s kim da ratuje, ali traži da se njeni stavovi poštuju.

sputniknews.com