Tragovi virusa – italijanski fotografi pokazuju ono što se golim okom ne vidi

Pjetro Baroni i Marko Kasino, italijanski fotografi, napravili su projekat „Pandemic Stains Milano“ koristeći instrumente koje koristi policija u toku istraga kada je potrebno osvetliti predmete na mestu zločina.

Umesto da govore o pandemiji preko uobičajenih fotografija njihov cilj je da koriste jedinstvene instrumente forenzičara poput multi spektričnog svetla ne bi li nam prikazali svet iz perspektive koju inače nemamo.

Tako su nastale fotografije s biološkim tragovima na javnim mestima, u domovima ljudi, u kancelarijama u Milanu tokom karantina zbog pandemije kovidom 19.

Fotografi ovim putem žele da stimulišu razmišljanja i kolektivne diskusije: predmeti i porodične situacije koje postaju vizuelne metafore vezane za lična iskustva tokom karantina.

Ono što oči vide pod drugim svetlom

Ove fotografije nam pokazuju šta nas svakodnevno okružuje, a što naše oči ne mogu da vide.

„Ono što smo mi videli putem te svetlosti jesu realni tragovi na predmetima, biološki tragovi od otisaka prstiju do pljuvačke. Prvo što vam padne na pamet kada vidite ove fotografije jeste ideja o čistoći i svakako se menja perspektiva o prostorijama i predmetima koje smo fotografisali“, rekli su fotografi.

Marko Kasino kaže i da ljudi različito reaguju kada vide fotografije mesta koja su im poznata, porodični ambijent, mesta koja smatraju sigurnima, a onda ih vide u potpuno drugom „svetlu“.

„Ljudi ostanu bez teksta, neki se gade, drugi su zainteresovani, neki se pitaju kako je moguće da je sve oko njih toliko kontaminirano. Odlučili smo i da pitamo za mišljenje infektologe, sociologe i forenzičare“, kaže Kasino.

Baroni navodi da je projekat rođen u toku prvog karantina u proleće 2020. godine i vezan je za situaciju u kojoj se nalazi ceo svet ali to ne znači, kako kaže da na taj način ne mogu da otkriju mesta i predmete koje su dotakli ljudi sa visokim stepenom zaraze koronavirusom.

„Na ovim fotografijama se vide tragovi znoja, pljuvačke, izmeta, urina. Hteli smo na neki način da prodrmamo ljude i njihov osećaj sigurnosti koji imaju kada su u vlastitom domu ili na radnom mestu, ubeđeni da se nalaze u čistom ambijentu“, ističe Baroni.

Zelena boja koja se vidi na fotografijama prikazuje najmanje tragove, neznatne, dok crvena boja pokazuje one koje su prisutne u velikim količinama. Ideja o projektu je rođena dok je Marko Kasino radio na drugom projektu vezanom za Milano pre zatvaranja.

„Penjanje na Mont Everest“

„Morali smo da fotografišemo oslanjajući se na tri nogara i a obojenim filterima, s jako dugim ekspozicijama u skoro potpunom mraku. Kofer sa svom opremom je bio težak 20 kilograma i sve to na samom vrhuncu epidemije, u potpuno pustom gradu i u mnogim delovima grada pod vojnom opsadom.

Svaki put nam se činilo da se penjemo na Mont Everest. Na početku nam je bilo potrebno i po pola sata da fotografišemo samo jednu fotografiju dok smo se na kraju izveštili i došli do pet minuta“, kažu autori za medije.

Navode i da je bilo veoma teško ući u domove ljudi ili u kancelarije, jer nije lako pokazati svoj dom strancima koji, kako su rekli, kao isterivači duhova dolaze i traže tragove u vašem stanu ili kancelariji.

„Mnoge firme su nam rekle kategorično ‘Ne’ jer su se plašile posledica“, ističu autori.

Projekat i za škole

Ova dvojica fotografa su pokrenuli kampanju prikupljanja novca na internetu (crowdfunding) ne bi li odštampali knjigu sa tim fotografijama od kojih će serijal „Ultra Flowers“ biti štampan sa posebnim UV mastilom koji pod wood svetlom pokazuju inače skrivene i fluorescentne boje.

Oni žele da ovaj projekat uđe i u škole gde bi đacima preko video-konferencija bile prikazane fotografije koje bi ih stimulisale da pričaju o velikim i malim izazovima pred koje nas je stavila pandemija.

U predgovoru knjige doktorka Silvija Garavalja, specijalista za infektivne bolesti je napisala: „Kolekcija ovih fotografija koje su realizovane sa ultraljubičastim svetlom dozvoljava nam da golim okom vidimo tragove biološke tečnosti koje su inače nevidljivi i površine koje su potencijalno kontaminirane virusom, bakterijama i buđi koje mogu da budu patogene za ljude u ambijentima svakodnevnog života.

Sigurna sam da kada budete videli predmete koje svakodnevno koristimo poput telefona, ključeva, vrata, radnog stola preko ultraljubičastog filtera, realnost će vam se prikazati malo drugačijom od onoga što prividno jeste. Na taj način ćete posvetiti više pažnje tome gde spuštate ruke, ali iznad svega šta ne bi trebalo da pipate kada nemate sredstva za dezinfekciju“.

RTS.RS