UN: Zemlji preti da postane „nenaseljivi pakao“

Tokom poslednjih 20 godina zabeležen je „zapanjujući“ porast prirodnih katastrofa i za to su krive klimatske krize, saopštile su Ujedinjene nacije. Zabeleženo je gotovo dvostruko više katastrofa nego u periodu od 1980. do 1999. godine.

Istraživači su ukazali na neuspeh političkih i poslovnih lidera da preduzmu značajne mere kako bi ublažili uticaj klimatskih promena i zaustavili pretvaranje planete u „nenaseljivi pakao za milione ljudi“, prenosi Si-En-En.

U međuvremenu, kako se ističe u izveštaju Ujedinjenih nacija, pandemija koronavirusa, koja je ubila više od milion ljudi i zarazila najmanje 37 miliona, razotkrila je neuspeh „gotovo svih nacija“ da spreče „talas smrti i bolesti“ uprkos ponovljenim upozorenjima stručnjaka.

Između 2000. i 2019. dogodilo se 7.348 velikih prirodnih katastrofa – uključujući zemljotrese, cunamije i uragane – koje su odnele 1,23 miliona života, pogodile 4,2 milijarde ljudi rezultirajući i globalnim ekonomskim gubicima od 2,97 biliona dolara, pokazuju podaci Kancelarije UN za smanjenje rizika od katastrofa (UNDRR).

Kako navodi se u izveštaju „Ljudski troškovi katastrofa 2000–2019“, to je gotovo dvostruko više od broja zabeleženog u periodu od 1980. do 1999. godine.

Kina najteže pogođena klimatskim promenama

Za nagli porast broja prirodnih katastrofa odgovoran je rast globalnih temperatura.

Izveštaj otkriva da su se poplave, oluje, toplotni talasi, suše, uragani i požari značajno povećali u poslednjih 20 godina.

Najteže pogođeni kontinent je Azija, dok je posledice klimatskih promena najviše trpela Kina, koja je doživela više od 500 prirodnih katastrofa, za kojom slede Sjedinjene Američke Države sa 467.

Među najsmrtonosnijim, koje se smatraju megakatastrofama jer su ubile više od 100.000 ljudi, bili su cunami u Indijskom okeanu 2004. godine, uragan „Nargis“ u Mjanmaru 2008. godine i zemljotres na Haitiju 2010. godine.

Postignut je određeni uspeh u zaštiti ranjivih zajednica zahvaljujući boljim sistemima ranog upozoravanja i odgovorima, navodi se u izveštaju.

Agencije za upravljanje katastrofama u zemljama poput Bangladeša i Indije spasile su mnoge živote boljom spremnošću za uragane i poplave.

Kineski grad Ljudžou pod vodom

Trenutno je svet na putu da porast temperature bude 3,2 stepena Celzijusa ili više, ukoliko industrijske zemlje drastično ne smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte.

Taj projektovani porast temperature dovoljan je da poveća učestalost ekstremnih klimatskih događaja širom sveta, navodi se u izveštaju, čineći bilo kakva poboljšanja u odgovoru na katastrofe ili prilagođavanju klimi „zastarelim u mnogim zemljama“.

U izveštaju se napominje da će emisije gasova morati da se smanje za najmanje 7,2 odsto svake godine u narednoj deceniji kako bi se postigao cilj smanjenja globalne temeprature od jednog i po stepena utvrđen Međunarodnim sporazumom o klimatskim promenama u Parizu 2015. godine.

RTS, Si-En-En