Jednog dana sam riješio da provjerim da li me žena voli, pa sam joj napisao oproštajno pismo, kobajagi je ostavljam.
Pismo sam stavio na noćni stočić, a ja sam se sakrio pod krevetom, čekajući ženu.
Znao sam ja da je taj moj postupak dječiji, ali želio sam da znam šta ona osjeća prema meni. Nadao sam se da će se rastužiti, zaplakati, pozvati prijatelje …
Kada je ona, konačno, došla kući, našla pismo i pročitala ga, nastala je kratka tišina… Uzela je olovku i počela nešto da dopisuje na papiru. A onda je krenula da se preoblači, pri tom zviždučući neku veselu melodiju, i cupkajući u taktu…
Ne znam da li mi se činilo, ali. .. ona je bila više srećna nego što je bila tužna ili dirnuta!!!
Pravo da vam kažem , ja sam bio šokiran!
A onda je krenulo sve gore od goreg… Uzela je telefon i okrenula neki broj. Načuljio sam uši ne bih li čuo o čemu razgovara:
„Zdravo dragi. Obukla sam se i idem kod tebe. A što se muža tiče, i taj problem je riješen… Otišao je. Nikad mi neće biti jasno što sam se uopšte udala za njega! Vidimo se mili. „
Spustila je slušalicu i izašla iz sobe. Ubrzo sam čuo kako se otvaraju i zatvaraju ulazna vrata…
OTIŠLA JE !
Izvukao sam se sa mjesta na kom sam ležao sakriven, i odmah uzeo da pročitam pismo … a tamo je pisalo:
„Vire ti noge ispod kreveta. Otišla sam u prodavnicu po hljeb .“