Vuisić i Petrović nisu bili prijatelji, pitanje je da li su uopšte i razgovarali

Kada je Televizija Beograd desetak godina posle serije i filma “Kamiondžije” želila da snimi nastavak “Kamiondžije ponovo voze”, Vuisić nije hteo ni da čuje. Prvi put je prihvatio samo da bi se vidjela razlika, da pokaže šta je gluma, ali drugi put nije dolazilo u obzir.

“Uvjeravali su ga godinu. Kako sam ja u tom trenutku počela da gradim imanje, koje se i njemu dopalo, premjerio je plac, izračunao koliko će koštati ograda i tražio honorar od 110.000 dinara. Producenti su poludili jer je maksimalni honorar za glavne glumce iznosio 12.000 i nije postojala zakonska mogućnost da mu daju više. Samo je odmahnuo rukom. Onda su oni pronašli način da naprave videokasete koje će se prodavati gastarbajterima i osigurali mu traženi novac”, izjavila je njegova supruga.

Ali Pavle je imao novi zahtjev – honorar se mora povećati i Čkalji i to na barem na 50.000. Tako je snimljen nastavak “Kamiondžija”.

Podsjetimo se, Vuisić i Petrović nisu bili prijatelji, pitanje je da li su uopšte i razgovarali. Poznato je da je Pavle otvoreno negodovao na njegovo “preglumljavanje” i njihov odnos je postajao potpuno hladan kada bi se kamere ugasile.

Iako prek i “nezgodan”, Pavle je imao veliko srce. Nažalost, napustio nas je rano, u svojoj šezdeset drugoj godini.

Njegova poslednja želja bila je ispoštovana, pa niko od kolega nije prisustvovao sahrani.

Na njegovoj sahrani nije bilo nikoga, osim njegove žene i sveštenika. Ni sveštenik nije znao koga sahranjuje. Znao je da je samo riječ o čoveku koji se zove Pavle. Otišao je u tišini. Bez pompe.

Pavle Vuisić nije želio da neko slavi njegov život. Ipak, ova želja mu se nije ostvarila.